У данима у којима је масивно удаљено складиште прилично уобичајено, може бити чудно причати о томе дељење датотека помоћу ФТП -а (Протокол за пренос датотека).
Међутим, и даље се користи за размену датотека где безбедност не представља важно питање и за јавно преузимање докумената, на пример.
Из тог разлога је учење о томе како конфигурисати ФТП сервер и омогућити анонимно преузимање (не захтева аутентификацију) и даље релевантна тема.
У овом чланку ћемо објаснити како поставити а ФТП сервер да омогући везе у пасивном режиму где клијент започиње оба комуникациона канала са сервером (један за команде, а други за стварни пренос датотека, познатих и као контролни и канали података, редом).
Више о пасивним и активним режимима (које овде нећемо покривати) можете прочитати у Активни ФТП вс. Пасивни ФТП, дефинитивно објашњење.
Речено је, почнимо!
Да подесите ФТП на наш сервер ћемо инсталирати следеће пакете:
# иум инсталл всфтпд фтп [ЦентОС] # аптитуде инсталл всфтпд фтп [Убунту] # зиппер инсталл всфтпд фтп [опенСУСЕ]
Тхе всфтпд пакет је имплементација ФТП сервера. Назив пакета означава Веома сигуран ФТП демон. С друге стране, фтп је клијентски програм који ће се користити за приступ серверу.
Имајте на уму да ће вам током испита бити додељен само један ВПС где ћете морати да инсталирате и клијента и сервер, тако да је то потпуно исти приступ који ћемо следити у овом чланку.
Ин ЦентОС и опенСУСЕ, мораћете да покренете и омогућите всфтпд услуга:
# системцтл старт всфтпд && системцтл енабле всфтпд.
Ин Убунту, всфтпд треба покренути и подесити да се аутоматски покреће на следећим чизмама након инсталације. Ако не, можете га покренути ручно са:
$ судо сервис всфтпд старт.
Једном всфтпд је инсталиран и ради, можемо наставити са конфигурисањем нашег ФТП сервера.