[дропцап] В [/ дропцап] сви добро знамо да је НАСА често приписивала прекомерне буџете и, према њеном критичари, буџети се троше на питања свемира, далеко од проблема свакодневног живота староседелаца Земља. У овом посту нећемо вам објашњавати све о важности астрономских открића која су направили његови инжењери, као овде, у овом посту ћемо показати да њихов рад такође има утицаја и да је много помогао једноставно побољшати наш живот Планета.
НАСА је често приписивала прекомерне буџете и, према критичарима, буџет се троши на питања свемира, далеко од проблема свакодневног живота староседелаца Земље. У овом посту нећемо вам објашњавати све о важности астрономских открића која су направили његови инжењери, као овде, у овом посту ћемо показати да њихов рад такође има утицаја и да је много помогао једноставно побољшати наш живот Планета.
Стога, узмимо тренутак да погледамо око себе, предмете које имате у канцеларији или у кући, чак и на улици. Многе од њих дугујемо истраживачима ове свемирске агенције. Иако раде на развоју иновација за свемирске мисије, али свеједно су многе њихове идеје послужиле компанијама да побољшају своје производе.
Такође прочитајте: Топ 20+ најбољих апликација за тренинг мозга за ваш Андроид
Мало-помало оно што је првобитно био пројекат за побољшање свемирских ракетних камера или дизајн новог свемирског одела на крају је примењено у дизајну одећа коју свакодневно користимо или сензори камера којима правимо селфиеје који су толико успешни на друштвеним мрежама попут Фацебоок-а, Инстаграма и многих других више.
Иако је већина следећих предмета добро позната, а имамо чак и више од једне у нашој кући, али да ли сте икада размишљали о томе како је било њихово порекло? Дакле, ако желите да истражите све проналаске НАСА-е, онда једноставно истражите целу листу коју смо поменули у наставку.
Током 90-их НАСА-ини научници су се позабавили развојем сензора слике који би смањили величину камера које су коришћене на свемирским бродовима, али задржавајући квалитет слике. Стога су смислили сензоре слике комплементарних металних оксида или ЦМОС полупроводника.
Показало се да је његова производња једноставнија и исплативија од сензора који су се тада користили, подстичући остатак технолошке индустрије да их користи. И не само то што су чак и они појели трећи део остатка.
Међутим, деценијама касније ова технологија се побољшава и ми је већ користимо у својим паметним телефонима, рачунарима, преносним рачунарима, таблетима и многим другим.
60-их година НАСА је кренула у рад на отпорнијем материјалу за гледаоце кацига астронаута. Др Видевен је предложио да се тражило прекрије танким филмом од пластике електричним пражњењем органске паре.
Истрага је трајала више од 10 година, али је касније произвођачима стакла послужила да се придржавају прописа коју је 1972. године основала Федерација за дрогу и храну, која их је обавезала да сва сочива морају бити тестирана на ударце због њихове сигурности потрошачи.
Ако кажемо да је НАСА творац преносних рачунара, то изгледа прилично нереално, али они су један од главних агената који имају допринео његовом развоју током историје тако да их сада имамо у својим домовима и можемо их однети на универзитет или радити.
ГРиД Цомпасс се сматра првим преносником на свету. Дизајнирао га је Билл Моггриде 1979. године, коме је требало три године да прода прву јединицу, погодите ко? Влада Сједињених Држава која је НАСА-и касније дала један од ових модела за једну од својих мисија, прелазећи од првог лаптопа до првог који је стигао у свемир, што је дупли рекорд.
У овој причи НАСА није усамљена, јер је компанија Унитед Аирлинес била покретачка снага која је одлучила да пронађе начин за стварање лакших слушалица за своје пилоте. У игру су ушли Цоуртнеи Грахам, пилот компаније и Кеитх Ларкин, запослени у Плане-Аидс-у специјализован за производњу ових уређаја.
Заједно су на крају створили модел МС-50, слушалице са траком за главу и акустичну цев повезану на мали транзистор за микрофон. Идеја је била врло успешна и на крају је привукла пажњу НАСА-е.
Грахам и Ларкин су на крају створили сопствену компанију под називом Пацифиц Плантроницс ИНЦ и сарађивали са свемирском агенцијом како би уградили своје креације у кациге астронаута.
Временом су се пробили до комерцијалних уређаја за домове широм света, као нпр Блуетоотх слушалице за мобилне телефоне, преносне рачунаре, па чак и тренутне паметне звучнике који контролишу наше домова.
Астронаути се морају суочити са заиста сложеним ситуацијама и, иако са стотинама битних елемената за свемир мисија нам може проћи кроз главу, скафандер је несумњиво један од великих изума свемира агенције.
Након што су измислили гумени калуп за кациге, нанели су га на ципеле. Ова техника је омогућила стварање амортизера у доњем делу ципеле и то је на крају завршило у спортовима које данас користимо за спорт или за сопствену удобност.
Не, они нису изум Стевеа Јобс-а, нити технолошког гиганта Мицрософт-а или ИБМ-а, како се то чини све што је повезано са рачунарима потиче из овог моћног тројца, али постоје врло важни изузеци.
Боб Таилор, који је у то време радио у НАСА-и, тражио је нове начине да рачунаре пре 60-их учини интерактивнијим и лакшим за употребу. Доуг Енглебарт, шеф пројекта развоја миша на Истраживачком институту Станфорд, предложио је своје идеје Тејлору, који је на крају финансирао пројекат.
У то време нису смели бити свесни да ће њихов изум завршити у свим кућама и канцеларије, јер су у то време рачунари били велике компаније и нису настали за ширу јавност.
Сви добро знамо да је НАСА развила хиљаде напредних рачунарских програма само да би решила структурне проблеме и аутоматизовала неколико њихових задатака.
Али, позната свемирска агенција НАСА са седиштем у САД такође је развила врло напредан систем, познат као софтвер за структурну анализу (НАСТРАН). То је изузетно сложен програм који једноставно предвиђа како ће различити елементи дизајна реаговати у различитим условима.
Иако сада говоримо о његовој употреби, дозволите ми да појасним да се у основи користи за дизајнирање компликованих структура, тобогана, кадилака итд.
Како је могуће да су наше заграде повезане са праћењем ракета? Као што се испоставило да је ТПА или прозирни поликристални алуминијум који је развијен за рад са ракете су на крају коришћене за стварање транспарентнијих зубних ортодонтских апарата, дискретнијих него нормално.
Карактеристике ТПА као супериорна отпорност на челик, његова својства да упијају светлост и да буду прозирни, као и могућност што га чини меким и округлим, учинило га је савршеном опцијом за оне људе који су желели да поправе зубе, али без привлачења пажње на осмех.
Лакше је замислити ово откриће, али, сви знамо да авиони, ракете да би досегли свемир морају да пате од заиста ниских температура. Да би могла да издржи ову екстремну климатску промену, НАСА је провела године проучавајући нове облике и материјале како би побољшала снагу својих ракета.
Напори су започели 1944. године отварањем Хелио истраживачког тунела, где је развијен систем отпора комбинује термички антифриз и механичко одлеђивање како би одржавао аеродинамичне профиле, попут крила летелице, бесплатно од леда.
Од тада испитују и развијају нове системе попут врућег ваздуха или електро-термалног систем против леда који је на крају одобрила Савезна управа за ваздухопловство (ФАА) Сједињених Држава Државе.
ВИСАР (Стабилизација и регистрација видео слике) је у основи развила НАСА само да би помогла агентима ФБИ-а (Савезни биро за истраге) да савршено анализирају видео снимке. Штавише, користи се и за побољшање видео слика ноћу и видео записа снимљених јефтиним камерама.
Па, шта мислите о овоме? Једноставно поделите све своје ставове и размишљања у одељку за коментаре испод. А ако вам се свидела ова топ листа, једноставно не заборавите да овај пост поделите са пријатељима и породицом.